Русские и сербы — единокровный народ

Славяне. Единые в вере, причащающиеся от одной Чаши.
Когда я бывал в этой стране, когда стоял перед патриархом Иринеем, когда читал транспарант, растянутый во время футбольного матча перед президентом России, на котором был написан текст «старший Брат, поцелуй матушку нашу и скажи ей, что мы достойные, мы боремся и будем бороться», ставший впоследствии главным символом и смыслом Байк- Шоу в Севастополе, я испытал такой прилив света и любви к этой Божественной и непокорённой стране, во всей глубине осознав — наши судьбы неразлучны!
24 марта 1999 — трагический день для Сербии и для России. Впервые после окончания второй мировой войны на мирные города Сербии обрушились бомбы. Благословенная Сербия вновь умылась кровавым потом поистине сатанинской жатвы, устроенной альянсом НАТО во главе с США. В этот день двадцать лет назад 400 самолетов НАТО с юга и 200 самолетов с севера обрушили на Сербию свой смертоносный груз. Операция с циничным названием «Союзная сила» продолжалась 78 дней. 78 дней ада на земле. Белград, Нови-Сад, Приштина, Митровица, Подгорица и другие города и села полыхали как свечи. В этом ужасе  погибли по самым скромным подсчетам 2500 гражданских, среди них 89 детей и 1200 военных. Ранения получили 12 тысяч человек. Бомбами и ракетами уничтожено и разрушено 1026 гражданских объектов: 300 фабрик, 60 мостов, 70 школ и 18 детских садов, 35 церквей, 29 монастырей, множество жилых домов. Югославия была растерзана, разодрана в клочья. Но сербы — дерзкий, несгибаемый, непокоренный, глубинный славянский народ, отважно стоящий за свою веру, свою культуру, свои традиции, своих героев, свой путь и Правду, не пожелавший встраиваться в сатанинское мироустройство.

Руси и Срби су jединокрвни словенски народи, jедињени у вјери и пију из једне шоље.

Када сам био у овој земљи, када сам стајао пред патријархом Иринејем, кад сам прочитао заставу испружену на фудбалској утакмици пред председником Русије, на којој је био текст «старији Брат, пољуби нашу мајку и реци јој да смо достојни, боримо се и борит ћемо се» који је постао главни симбол  и значење баjк шоу-а у Севастопољу, осетио сам такав талас светлости и љубави према овој Божанској и неповезаној земљи, схватио сам у свим својим дубинама да су наше судбине нераздвојне!

24. март 1999. је трагичан дан за Србију и за Русију. Први пут након завршетка Другог светског рата бомбе су пале на мирне градове Србије. Благословљена Србија је поново се опрала крвавим знојом сотонске жетве коjа jе била организована НАТО савезом на челу с Америком. На овај дан пре двадесет година, 400 авиона НАТО-а са југа и 200 авиона са севера спустили су свој смртоносни терет на Србију. Операција са циничним именом «Савезна снага» трајала је 78 дана. 78 дана jе била пакла на земљи. Београд, Нови Сад, Приштина, Митровица, Подгорица и други градови и села пламтели су као свеће.  Око 1.200 војника и 2.500 цивила је погинуло у овом ужасу, међу њима 89 дјеце. Повређено је 12 хиљада људи. Бомбе и ракете су уништиле 1026 цивилних објеката: 300 фабрика, 60 мостова, 70 школа и 18 вртића, 35 цркава, 29 манастира, много стамбених зграда. Југославија је била растргана на комадиће. Али Срби су храбри, нефлексибилни, непокорни, дубоки славенски народ, храбро се залажући за своју веру, своју културу, своје традиције, своје хероје, свој пут и Истину. Оваj народ ниjе хтео да буде уграђен у сотонски светски поредак .